Meduza ili zvonce

€100–€600

          Posmatrajući juče beogradske krovove, pažnju mi je privukla ova sunčana metalna kupola. Oblikovala je prizor tako snažno da me je odmah vratila u jedno letnje sećanje sa grčkog ostrva Evija.

           Bilo je to jednog toplog septembarskog dana, dok smo Dobrila i ja šetali obalom malog zaliva na zapadnoj strani ostrva. Ona je, kao i uvek, tragala za šarenim kamenčićima, a ja sam je sve vreme zadirkivao da će je grčki carinik kazniti sa 5.000 evra ako ih pronađe u kolima.

          U tom našem dobacivanju ugledali smo ih — dve ogromne okrugle meduze koje je more izbacilo na pesak, još uvek žive, polako pulsirajuće. Manja je imala oko 15 centimetara u prečniku, a druga je bila gotovo duplo veća. Na suncu su delovale kao dva džinovska nojeva jajeta spremna za doručak nekog grčkog diva.

           Nismo smeli da ih dodirnemo, ali smo ih zato detaljno fotografisali. Dok sam ih gledao, pomislio sam na nesrećne kitove i delfine koji se nasukaju na obalu i tu zauvek ostanu — pa me je uhvatila ona stara ljudska potreba da im pomognem. Našli smo nekoliko grančica i pokušali da ih vratimo u vodu, ali su bile toliko klizave i teške da to nismo uspeli. A priznajem, i pribojavali smo se da nas ne opeku.

          Tada su nam prišla dva grčka dečaka. Bez mnogo dvoumljenja — i potpuno golim rukama — uhvatili su naše meduze-manekene i vratili ih u more. Jedan od njih se okrenuo i kroz smeh dobacio: “Fried egg jellyfish!”

          Zbog toga me je juče i ova beogradska kupola, okupana popodnevnim suncem, podsetila na taj trenutak sa letovanja. Mada, kad bolje razmislim, ona više liči na neko ogromno metalno zvonce — onakvo kakvo se u starim holivudskim filmovima nalazi na recepciji hotela — nego na veliko sivo “jaje na oko”.