Cvetovi u moru plastike

€100–€600

          Dok sam leteo iznad divljeg naselja na rubu Beograda, prizor mi je u početku delovao sasvim obično: samo velika gomila zgužvane plastike, bačene bez reda — kao more koje je neko zaboravio da skloni. A onda sam, tek iz trećeg pokušaja, video čoveka. Bio je gotovo potpuno utonuo u plastiku, toliko da sam u jednom trenutku pomislio da je postao deo nje.

          Nosio je odelo sa velikim belim cvetovima na crnoj pozadini — neobičan izbor za takvo mesto. Upravo ti cvetovi su ga izdvojili iz jednolične beline oko njega, kao mali trag života u prizoru koji deluje potpuno beživotno. Taj detalj me je zaustavio i naterao da se približim. Setio sam se svih onih ljudi koje sam sretao na rubovima gradova dok sam radio na foto-monografiji “Cigani sveta”: tihih, neprimetnih, koji skupljaju ono što drugi odbace, a koji retko dospeju u tuđe priče.

          Iz vazduha sve izgleda drugačije. Plastika postaje pejzaž, a čovek tačka koja se u njemu jedva vidi — ali bez te tačke prizor ne bi imao smisla. U toj gomili, među zvucima šuštanja i hladne plastike, stoji jedan život koji se ne predaje. Jedan čovek koji iz dana u dan pokušava da preživi od onoga što drugi bacaju.

          Sada, kada gledam ovu fotografiju na ekranu, razmišljam o tome kako se ponekad najvažniji prizori otkriju tek kad im se vratimo. I kako je, u moru plastike, ponekad dovoljno samo da ugledamo te cvetove da bismo razumeli celu sliku.

_

Tekst i fotografija iz foto-monografije u pripremi “Beograd iz vazduha”